[simple-weather location=“Doljevac, Rs“ show_current=“yes“ days=“0″]
Рановизантијска гробница код села Клисура
Рановизантијска гробница код села Клисура се налази на територији општине Дољевца, између села Клисура и Чечина. Гробница је оријентације исток-запад са улазом на западној страни. Правоугаоне је основе, димензија 3,30×2,50×1,90 метара. Завршава се полукружним сводом који је сачуван на источном делу грађевине. Зидана је од опека са везивом од ситнозрног кречног малтера. Унутрашњост је омалтерисана танким слојем хидрауличног малтера. Уз северни и јужни зид у источној половини гробнице се налази по један зидани банак. Изнад оба банка у зиду је постављена по једна мања четвртаста ниша.
Гробница је датована у 6. век. Западни део гробнице је преправљен када је ова грађевина у позно средњовековном периоду претворена у црквиште Светог Симеона Столпника. Формиран је плато са наменом припрате, а западни зид црквишта је подигнут од грубо притесаног камена, бочни зидови црквишта су уклопљени у косину. Падине брда носе накнадно дозидани двосливни кров. У централни регистар је уписана 17. августа 2012. под бројем АН 160, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Ниш 28. маја 2012. под бројем АН 48.
Кроз ову рановизантијску гробницу у Јужном Поморављау сагледава се културно-историјски значај једине знане засведене гробнице намењене преминулој деци, највероватније, неке богате породице.
Многобројни материјални трагови око средњовековног града Копријана (Курвинграда), у Општини Дољевац (који је према запису на мермерној плочи, изнова изграђен 1372. године од Ненада сина казнаца Богдана), указују на густу насељеност и велики значај овог простора Јужног Поморавља од рановизантијског периода до касног средњег века;
Испод Копријана, на нижем заравњеном вису, откопана је рановизантијска трикохална црква.
Са друге стране реке Јужне Мораве, на трећем брду званом Комњига, налази се средвовизантијска црква Св. Јована код села Орљане.
Овој целини треба додати, и нешто јужније, иза селе Клисура, откривену рановизантијску гробницу, која је данас претворена у црквиште Светог Симеона Столпника.
Остаци Рановизантијска гробница на свод откривени су 1933. године. Према опису у записима Кондића и Поповића они дају овакав опис:
По општој диспозицији основе одговара трихонхосима из Царичиног града. Северна пастофорија има на источној страни малу апсиду с крстастим басеном. Иако подсећа на крстионицу басен је у овом случају намењен прању црквених посуда (ђаконикон).
На остацима Византијске гробнице, народ Јужног Поморавља подигао је црквиште (малу црквицу) посвећену Св. Симеону Столпника. Црква је изграђена од материјала (притесаног камена) који се ту откривен приликом откопавања остатака византијске гробнице.
Према новцу Анастазија I, који пронађен на овом локалитету може се приблићно одредити време изградве. Сигурно да то није пре владавине Анастазија I (491-498), па је за очекивати да је гробница настала нешто касније од почетка 6. века.
Црквиште Светог Симеона Столпника у Клисури
Црквиште Светог Симеона Столпника у селу Клисури један је од археолошких локалитета у Општини Дољевац у Нишавском управном округу. Црквиште је изграђено на темељима рановизантијске гробнице на свод која се датује од средине 4. века до првих деценија 7. века. као сведочанство о јаком верском утицају византијске цркве, у Дољевачког крају.
У време владавине Османлија рановизантијска гробница је уништена. Народ Клисуре и Малошишта, заједно са нишком епархијом, на темељима ове Византијске гробнице, подигао је црквиште (малу цркву) посвећену Св. Симеону Столпнику. Када је гробница претворена у црквиште, тешко је рећи, јер за то не постоје поуздани матријални докази.
Приликом изградње црквишта Св. Симеона Столпника срушен је западни зид гробнице, али су сачувана два степеника којима се непосредно силази до пода гробнице, па се претпоставља да могу бити део оригиналне улазне партије. После рушења западног зида испред степеница је саграђен мањи плато (који данас има улогу припрате) и на који се силази преко два степеника неједнаке висине. Дограђени западни део црквишта зидан је од грубо притесаног камена са лучно обликованим улазним отвором, испред кога је заравњени плато, који је виши око 1 метар од нивелете пода гробнице.
Бочни зидови црквишта надовезују се на косину терена која скрива гробницу, и подупире новосаграђени кров на две воде високо изнад њеног свода.
Унутрашњост црквишта није осликана већ се у њој налази само неколико покретних икона. Када се у селу Клисури обележава дан Св. Симеона Столпника, у овом црквишту се обавља и црквена литургија.
На путу од Ниша до Лесковца Курвин град се подиже као сведок минулих времена.
Лако се може замислити стража која је бранила насеобину надомак Мораве, њене грађане и војску.
Византијска базилика у Ћурлини
Византијска базилика у Ћурлини један је од археолошких локалитета и културно – историјска ризница Србије у околини Дољевца, која се налази у оквиру порте и исподе темеља, данашње новоподигнуте, цркве посвећене Светој Петки, на некада видљивим остацима ове импозантне византијске базилике.
Након римско-византијског периода створена је српска држава. У средњем веку српски владари и властела изградили су велики број цркава и манастира. Тако је у Јужном поморављу и Топлици настао је велики број цркава. Тековине средњовековне српске државе, на које је српски народ посебно поносан, спадају у највредније и најважнијеспоменике средњег века на тлу Европе. Један од таквих је и Византијска базилика код Ћурлине, која се не помиње у расположивим историјски изворима из тог периода, већ много касније.
Детаљан опис налазишта „Византијска базилика“, међу првима дао је наш познати књижевник и научник Милан Ђ. Милићевић, који је одмах по ослобођењу од Турака 1882. године, обишао новоослобођене крајеве Србије. О овој цркви и њеним материјалним остацима, са зидовима, тада сачуваним, до висине од око једног метра, он је између осталог записао: Црква је зидана од печених опека налик на опеке римске, олтар је окренут право ка истоку. Дужина цркве је 26,19 m од којих на олтар долази 6,80 m на праву цркву 12,46m и на припрату 3,75 m. Милићевић је описе цркве дао након што је налазиште Византијске базилике посетио у време њеног откопавања, очему каже:
„ Неки Благоје Маслар из села Малошишта почео је први да откопава и да тражи цркву. Видевши да се Благојева побожна ревност награђује тако ненаданим открићем и други сељаци навале помагати Благоју и до сада је откопано свуда око зида. ”
Међутим различита су мишљења о њеном датовању. Својом основом најближа је грађевинама из пост-Јустинијанове епохе, старије од 12. века, док би је историјске околности у овим деловима Србије, могле ближе датовати у прву половину 11. века.
„ До систематских археолошких ископавања, која би требало да следе, многа питања, као и то, да је можда базилика у Ћурлини, каквих мишљења има, катедрална црква Св. Прокопија, морају остати отворена? ”
На локалитету ове древне базилике из раног византијског периода, више векова касније подигнута је 1900. године нова црква, данашњи храм Свете Петке у Ћурлини. Деведесетих година прошлог века пао је кров цркве, после тога црква је рестауирана, а слика краља Милана је однета у нишки завод за заштиту споменика.