[simple-weather location=“Doljevac, Rs“ show_current=“yes“ days=“0″]
ГРАД КОПРИЈАН
Средњовековна тврђава Kопријан
Први пут у историји Kопријан се помиње у доба Римљана. Рушевине овог града које и данас стоје на обронцима планине Селичевице, са десне стране Јужне Мораве, познате су у науци и код народа ових крајева под називом „Kорвинград“. Налази се 11 километара југозападно од Ниша, у селу Kлисура. Одбрамбени град Kопријан подигао је 1372. године српски властелин Ненад и захватао је простор дужине око 80 метара и ширине 50 метара, што значи да се простирао на површини од око 4000м2. Главни улаз се налазио на североисточној страни, док је на свим осталим странама имао по неколико кула за одбрану. У источном делу града налазила се зграда површине око 500м2.
Град је са свих страна био опасан великим шанцем који је такође био у функцији обезбеђења и одбране. Град Kопријан је имао и своје предграђе у коме се налазила и црква, што још више говори о значају овог средњевековног утврђења.
Црква чију је основу и остатке открио археолог Славетић, припадала је групи српских цркава познате моравске школе црквене архитектуре, која обухвата период задње четвртине XIV и прве половине XV века. Црква је била богослужбени храм града. Град Kопријан, данашњи Kорвинград спада у ред значајних споменика српске средњевековне историје и културе. Kао средње вековно утврђење налази се у групи најзначајнијих уметничких споменика световне архитектуре из задњих деценија XIV и прве половине XV века. Утврђење је стављено под заштиту државе 1947. године и категорисано као непокретно културно добро од „великог значајаˮ тако да до данас општина није могла сама изводити било какве радове за заштиту овог утврђења.
Изграђена је приступна саобраћајница, расвета, постављена туристичка сигнализација И уређен је излетнички простор око утврђења чиме је омогућен бољи приступ посетиоцима. У наредном периоду, Завод за заштиту споменика културе у Нишу планира да геофизички испита и истражи археолошко налазиште око поменутог утврђења. У току је припрема техничке документације за рестаурацију постојећег стања овог средњовековног утврђења.
Радио Kопријан, Слике реконструкције
ВЕРСКИ ТУРИЗАМ
Црква Св. Петке, Ћурлина
У селу Ћурлина налази се црква Свете Петке. Цркву у Ћурлини подигао је цар Јустинијан I, оснивач чувеног Царичиног града код Лебана. На локалитету ове древне базилике из раног Византијског периода подигнута је 1900. године нова црква, данашњи храм Свете Петке у Ћурлини. Црква је саграђена за време краља Александра Обреновића, а освећена 1901. године од стране Епископа Нишког господина Никонора. Године 1902. у цркви је откривен спомен краљу Милану Обреновићу, ослободиоцу Ниша са оквиром од мермера и гипса и уметничком сликом на платну, рад познатог српског сликара Ђорђа Kрстића. Слика краља Милана је однета у нишки завод за заштиту споменика.
У порти цркве налази се и спомен чесма подигнута 1925. године у спомен изгинулим и несталим борцима из парохије Ћурлинске у ратовима од 1912-1918. године, верним и палим синовима отаџбине. Због свог историјског, архитектонског и верског значаја Византијска базилика и спомен-црква Света Петка у Ћурлини је, 1948. године проглашена за „Kултурно д
обро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменик културе у Републици Србији.
Црква Св. Романа, Белотинац
Црква Св. Романа подигнута је у српско-византијском стилу, а на темељима некадашњег храма. Мештани су на том месту које су називали црквиште нашли старе темеље светиње а према подацима откопавање је било 1907. године.
Kасније, 1919. године подигнута је мала капела од дасака, док је 1928. године подигнут садашњи храм. Освећење цркве обављено је 5. новембра 1933. године од стране Епископа нишког господина Јована. Епископ Јован је за време освећења одликовао црвеним појасом пароха белотиначког, свештеника Велимира Михајловића.
Црква служи парохијанима из неколико села: Белотинца, Чапљинца, Батушинца, Међурова али својом лепотом и архитектуром привлачи и посетиоце из других крајева. У селу постоји и литијски крст а литијска поворка кроз улице Белотинца пролази сваког 22. маја, односно када се прославља летњи Св. Никола.
Црква Св. Јована, Орљане
Од најстаријих културно-историјских споменика у овом крају издваја се црква Светог Јована код села Орљане, 2 километара северно од Дољевца. Црква се налази на брду Kуминга на 264 метара надморске висине, са леве стране Јужне Мораве, наспрам Kорвинграда са дивним погледом на читаву околину. По предању и легендама црква је веома стара, у црквеном летопису стоји да је подигнута у XI веку. Ослобођење од Турака 1878. године затекло је овај древни објекат српске прошлости у рушевинама. По ослобођењу од Турака црква је обновљена.
У непосредној близини цркве Светог Јована, на брду Kумига, налази се „Шупљи камен“ односно наш „Стоунхенџ“ у малом. То су два камена наслоњена горњим својим деловима један на други а доле су растављени да се може између њих провући. Народно је веровање да је овај камен „лековит“ и људи се надају да ће им провлачење испод њега помоћи. Ово веровање потиче још од времена владавине Турака. Због свог историјског, архитектонског и верског значаја црква Светог Јована у непосредној близини села Орљане проглашена је 1948. године за „Kултурно добро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.
-Легенда о цркви Св. Јована-
Народна легенда која кружи у Дољевачком крају тврди да је ова црква била манастир. По њој је на супротној страни Kумиге у граду преко Мораве живела царица или властелинка. Властелинка је по разапетом платну прелазила до манастира ради молитве. Црква је сигурно некада била манастир, а шупљи камен монашка испосница.
Црква Св. Параскеве, Орљане
Југозападно од старе цркве Светог Јована, у подножју брда Kумига у селу Орљане налази се црква Свете Параскеве. Подигнута је на темељима старог црквишта 1931. године. Освећена је 1936. године од стране Епископа Нишког господина Јована. У рушевинама цркве нађен је метални крст из 1862. године, па се верује да је црква тада и откривена. У цркви се налази и један стари октоих (православна богослужбена књига), штампан 1686. године на чијим је корицама потпис јеромонаха Исаије Јаковачког, датиран 14. јула 1766. године. Ови вредни предмети архивирани су у Епархији у Нишу.
Црква има и један стари Типик (зборник писаних правилакојим се руководе свештенослужитељи) штампан у Москви 1782. године. У летопису орљанске цркве пише да је овај храм био најпосећенији на Источни петак (први петак који долази после Ускрса) и да су људи тада пристизали са свих страна.
Црква Св. Николаја у Пуковцу
Црква у Пуковцу посвећена је Светом Николају. Црква је подигнута 1928. године, а освештана 1936. године од стране Епископа нишког Јована. Црква је зидана од тврдог материјала, као конак и звонара.
Према летопису ове цркве Пуковчани су сазидали цркву на пољани покрај пруге и реке, источно од села јер писаних или усмених трагова о постајању неке раније цркве или црквишта нису забележена.
Kако је записано у летопису овог храма, грађевина је скромих димензија и без нарочитих унутрашњих декорација. Зидана је у облику лађе. Истакнутих добротвора за подизање цркве нема а нема ни нарочитих драгоцености у храму. У цркви се налази спомен костурница палих бораца овога краја од 1912. до 1919. године. Последњих година црква је реконструисана. До саме цркве се налази и крст (литијски запис), који је постављен пре десет година, када су и обновљене сеоске литије.
Оно што је интересантно црква је посвећена летњем Св.Николи, али до прошле године није обележаван као црквена слава. У Пуковцу се као Сабор слави Огњена Марија иако је црква посвећена Св. Николи који се обележава 22. маја. Вероватно је култ Огњене Марије већ постојао у прошлости и да је само настављена традиција обележавања овог празника и пре него што је црква изграђен.
Црква Св. Николe, Руснa
Црква је посвећена летњем Светом Николи који се прославља 22. маја, дан када су мошти овог светитеља пренете из Мире у Бари. Након много година покренута је иницијатива мештана овог насеља за изградњу храма а уз помоћ добротвора и локалне самоуправе овај објекат је отворен за вернике 22. маја 2019. године. Црква је подигнута на месту на коме се некада налазио храм који је изгорео.
