[simple-weather location=“Doljevac, Rs“ show_current=“yes“ days=“0″]
ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКЕ
У архивама је забележено да је библиотека у Дољевцу званично почела да ради од 1969. године,и да је била смештена у просторијама СУП-а у Дољевцу. Први запошљени радник библиотеке је био Александар Пешић. Након две године,1971. године примљена је још једна радница (Љубинка Стевановић из Пуковца) која је примопредајом примила фонд књига који је тада бројао 5566 књига,а сталних чланова те године је било 158.
У том периоду библиотека је носила назив Општинска матична библиотека, те исте 1971 године Библиотека добија на значају и разумевање општинских функционера, и те године по први путСкупштина општина издваја средства за набавку и куповину књига, књиге које су тада купљене и набављене биле су према структури читаоца.
С повећањем броја књига јавила се потреба за проширењем библиотеке тако да се 1972 године библиотека преселила у просторију зграде тадашњег комитета и била на услузи својих грађана све до 1977 године када се поново сели у просторију школе у Дољевцу, где је била до 1979 године. И док се библиотека са књижним фондом стално селила, упоредо се градио Дом културе у коме је планирана просторија за библиотеку.
Објекат у коме је сада смештена библиотека грађен је крајем давних седамдесетих година, а сам објекат у функцији је од 1979 године када је формиран Дом културе „13 Октобар“. Ова установа функционисала је све до средине 1995. године, када је одлуком СО Дољевац формирана Народна библиотека.
2012 године одлуком oснивача Скупштине општине Дољевац, Народна библиотека је променила свој назив у Јавну библиотеку.
Данас је, Јавна библиотека остварила активну сарадњу са оснивачем општином Дољевац, библиотеком „Стеван Сремац“ (матичном библиотеком), Народном библиотеком Србије ,Министарством за културу и информисање као и библиотекама у окружењу.
БИБЛИОТЕКЕ СУ РИЗНИЦЕ СВИХ БОГАТСТАВА ЉУДСКОГ ДУХА.
Остварена је успешна сарадња са установама, предузећима и удружењима грађана у општини, јер као једина установа културе тежила је сталном настојању да постане културни и информациони центар локалне заједнице јер је конструктивно доприносила процесу развоја демократске јавности и подизању квалитета живота у локалној заједници.
